Словенија планира да одлучи до 2028. године да ли ће изградити другу нуклеарну електрану. Према најновијој верзији Националне енергетске и климатске плана (НЕЦП), Влада има за циљ обновљиву енергију за чишћење 55,4%, 45,2% и 25,8% електричне енергије, грејања и хлађења и транспорта. Иако је упућена на пројекат Козјак уклоњена, Словенија и даље треба 400 МВ батерија, 100 МВ електролизатора и више пумпних капацитета за складиштење складишта.
Посебна свеобухватна национална свеобухватна национална енергија и климатски план (НЕЦП) предвиђа улагања од 57 милијарди евра од 2021. до краја века. Влада је усвојила коначни документ који је предвидио 22 милијарде евра за енергетику и климатске циљеве. Највећа улагања од 5,4 милијарде евра биће за домаћинства, са мерама, укључујући замену обнове и опреме за енергију.
Дистрибуција и преносне мреже има право на 4 милијарде евра, а затим дистрибуиране генерације обновљиве енергије, која ће добити 3,8 милијарди евра. Очекује се да ће укупна улагања у јавни сектор бити 6,9 милијарди еура 2021-2030.
Влада је рекла да су циљеви усмјерени на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, побољшање одрживости, енергетске независности и безбедности и убрзавање преласка на чисту енергију. Најава је додала да је план у складу са прикладом Европске уније за 55 и реповерте програме ЕУ.
Рано затварање само једне биљке угља помогло би Словенији да испуни циљеве смањења емисија.
ФИТ-ФОР -55 има за циљ да постигне 55% смањење емисија до 2030. године. Словенија има за циљ да постигне овај циљ до 2033. године, рок за земљу да престане да престане да престане да користи угљен за производњу електричне енергије. Али једина електрана на угаљ у земљи, Термоелектрарна шоштањ (ТЕШ) и његов придружени рудник, Премодовник Велење, вероватно ће бити затворени или трче у минималном капацитету у року од неколико година. Претходни циљ био је 36%, а основна линија је 2005. године.
Тренутни циљ Словеније је да смањи емисију зграда најмање 70%.
Максимална укупна коначна потрошња енергије у 2030. години постављена је на 50.2ТВх, у поређењу са 54.9ТВх утврђеним у почетном документу усвојеном у 2020. години. План предвиђа елиминацију субвенција за фосилно гориво до краја тог периода.
Очекује се да ће се индустријска производња ослањати на обновљиву енергију за 30% или више до краја века
Циљни удио обновљиве енергије у укупној коначној потрошњи енергије у 2030. години је 33%. Значајно је да је Словенија успела да дође до 25% удела на мандат ЕУ у 2022. години, 25,4% да буде тачно, кроз такозвани статистички пренос са суседном Хрватском. Циљ ЕУ је 42,5%.
Распад показује да обновљиве енергије мора да достигне 55,4%, у поређењу са 40,7% који се очекује ове године. Учешће сектора грејања и хлађења порастао је са 36,3% на 45,2%, док је удео транспортног сектора порастао са 10,8% на 25,8%.
Циљ грађевинског сектора је 55%, док индустријска производња, укључујући отпадне топлоте, мора да достигне 30%, према Нецп-у.
Словенија планира да изгради укупно најмање 100 мВ зелених водоничних електролизара до 2030. године
Очекује се да ће улагања у водоничну инфраструктуру достићи 223 милиона евра до 2030. године, готово све што ће се трошити на гасоводни системи и електролизере. Капацитет производње зеленог водоника је усмерен на 100 МВ.
Остатак складиштења енергије састоји се од система за складиштење батерије (Бес) са укупним капацитетом од 400 МВ. Што се тиче испумпаних складишта, планирано је да се дода 440 МВ до 2030. године у два напредна сценарија. Један сценарио се заснива на убрзаном развоју обновљиве енергије, а други на више нуклеарне енергије. Капацитет се подудара са пројектом Козјак. Међутим, референце на то избрисане су у нацрту, указујући на потенцијалне проблеме са мрежом мреже.
До 2045. године Словенија ће саградити још једну пумпану хидроелектрану за складиштење. Постројење ће имати капацитет производње снаге 180 МВ и капацитет складиштења од 2,6 ГВх. Интегрисана национална енергија и климатска плана предвиђа укупни капацитет производње електричне енергије од 500 МВ од електрана на гас у Словенији до 2020. године.
Словенија планира да одржава висок ниво повезивања електричне енергије са суседима, са циљем да достигне више од 80%. Влада је саопштила да је најмање 85% снабдевања електричном енергијом треба да дође из домаћих извора до 2030. и 100% до 2040. године. Други циљ за текућу деценију је да домаћа производња покрива најмање 75% потражње електричне енергије у преносу на врхунцу Времена оптерећења. Након 2033. године, овај ниво ће достићи 80%.
Према речима Европске комисије, једна трећина држава чланица још увек мора да поднесе коначне исправке. Они укључују Бугарску, Хрватску и Грчку, али и сама веб страница ИнеЦП такође може да се ажурира.
