Истраживачки извештај објављен 15. у часопису *Натуре Цлимате Цханге* указује на то да ће се, ако се глобално загревање не реши ефикасно, стопа губитка глечера широм света убрзати са тренутног просека од 1.000 глечера годишње на 2.000 до 4.000 глечера годишње до 2040-их и 2040. године.
Тим предвођен Рандалом ван Трихтом, стручњаком за глечере са ЕТХ Цириха, проучавао је сателитске снимке преко 210.000 глечера у глобалној бази података, користећи компјутерске моделе за симулацију топљења глечера под различитим сценаријима загревања.
Резултати показују да ако се глобална просечна температура подигне за 1,5 степени Целзијуса изнад пред-индустријских нивоа, врхунац топљења глечера ће се десити око 2041. године, са просечним топљењем 2.000 глечера годишње. Предвиђа се да ће се до краја овог века број глечера широм света смањити на приближно 96.000, што је више од половине садашњег броја.
Под претпоставком сценарија загревања од 4 степена Целзијуса, вршно топљење глечера се предвиђа око 2055. године, са просечним нестанком од 4.000 глечера годишње. До краја овог века остаће само око 18.000 глечера, отприлике 9% садашњег броја.
Истраживачи кажу да се стопа топљења глечера успорава након његовог врхунца јер се укупна количина преосталог глечера смањује, а већим глечерима обично треба дуже да се отопе.
Истраживачи истичу да се студије о променама глечера обично фокусирају на смањење њихове величине и површине; ова студија се, међутим, фокусира на број глечера.
Они верују да, иако отапање малих и средњих{0}}глечера има мањи утицај на пораст нивоа мора- него великих глечера, његов утицај на људе који живе у близини глечера и оне чији су животи повезани са глечерима не треба потцењивати.
У извештају се наводи да глацијални пејзажи годишње привлаче велики број туриста и подржавају многа скијалишта; отапање глечера могло би да оштети привреду зимског туризма. На неким местима глечери имају дубок историјски, културни и симболички значај. Штавише, чак и мали глечери пружају есенцијалну отопљену воду локалним подручјима.
Према Париском споразуму из 2015. године, стране Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама ће ојачати своје напоре у решавању климатских промена, са циљем да до краја овог века ограниче повећање глобалне просечне температуре на знатно испод 2 степена Целзијуса изнад пред-прединдустријског нивоа и настојећи да га ограниче на 1,5 степени Целзијуса.
Међутим, овај циљ се суочава са изазовима. Извештај о глобалном индексу климатских промена који је у јуну ове године објавио часопис Еартх Систем Сциенце Дата показује да, са стопом од 42 милијарде тона угљен-диоксида произведеног годишње у 2024, постоји 50% вероватноћа да ће температура порасти на 1,5 степени Целзијуса до фебруара 2028.
