Како је 1. јануара 2026. сат откуцао поноћ, преокренуло би се ново поглавље у историји светске трговине. Механизам ЕУ за прилагођавање границе угљеника (ЦБАМ) званично би ступио на снагу. То више не би била само клаузула у сали за састанке у Бриселу, већ би постала „зелена фактура“, која би пратила сваку пошиљку челика, алуминијума, цемента, ђубрива, струје и водоника у луке 27 земаља чланица ЕУ.
За кинеске извознике, ова фактура би потенцијално могла да поједе 10%–15% њиховог профита или би могла да постане „ВИП пропусница“ за глобални-ланац снабдевања са ниским садржајем угљеника.
1. јануара 2026. Механизам ЕУ за прилагођавање границе угљеника (ЦБАМ) званично је ушао у своју пуну фазу имплементације. Ова политика, опште позната као „тарифа ЕУ на угљеник“, означава примену првог обавезног механизма преноса трошкова угљеника у глобалној трговинској арени.
Као основни стуб климатског пакета ЕУ „Фит фор 55“, ЦБАМ не само да преобликује правила економске размене између ЕУ и њених глобалних трговинских партнера, већ има и дубок утицај на извозно{1}}оријентисане привреде, које представља Кина.
Прво и најважније, важно је разјаснити да ЦБАМ није тарифа, већ „диференција угљеника“.
Правна дефиниција: ЦБАМ потпада под Уредбу ЕУ 2023/956, "заштитну мјеру" заштићену изузецима Свјетске трговинске организације за заштиту животне средине. Он ступа на снагу директно у 27 држава чланица без потребе за одобрењем парламента.
Економска супстанца: опорезује само „диференцијал угљеника“, тј. „цена угљеника у ЕУ – цена угљеника која је земља извозница већ платила“. Ако кинеско тржиште угљеника на крају покрије челик и подигне цијене, ЦБАМ ће се сходно томе смањити, теоретски потенцијално достићи нулу.
Техничка супстанца: Захтева од увозника да купе и измире „ЦБАМ сертификате“, један сертификат по тони ЦО₂, са ценом која је усидрена са годишњом просечном ценом ЕУ ЕТС. Просечна цена ЕУ ЕТС-а за 2025. је 90 евра по тони, више од десет пута годишње просечне цене од 60 РМБ на кинеском националном тржишту угљеника, што представља огромну потенцијалну разлику у цени.
За кинеске компаније које су дубоко укорењене на тржишту ЕУ, ово више није „прелазна вежба“, већ „тест на живот-или-смрт“ у вези са контролом трошкова, опстанком у складу са стандардима и дугорочним-развојом.
