Према подацима које је објавио Еуростат, обновљива енергија ће чинити 47,5% укупне потрошње електричне енергије у ЕУ 2024. године, у поређењу са 28,6% у 2014. и 15,9% у 2004. години, што показује убрзану транзицију ЕУ на чисту енергију током протекле деценије. Упркос овом општем растућем тренду, учинак варира међу државама чланицама ЕУ.
У категоријама производње обновљиве енергије у ЕУ доминирају ветар и хидроенергија, који чине 38,0% и 26,4% укупне производње електричне енергије, односно скоро две-трећине. Соларна енергија чини 23,4% укупне производње електричне енергије из обновљивих извора, чврста биогорива 5,8%, а остали обновљиви извори енергије 6,4%. Соларна енергија је постала најбржи{8}}растући обновљиви извор енергије; у 2008. чинио је само 1% обновљиве електричне енергије у ЕУ, производећи 7,4 терават-часова (ТВх), али се до 2024. предвиђа да ће производња соларне енергије порасти на 304 ТВх.
Међу државама чланицама ЕУ, Аустрија је на првом месту по уделу производње обновљиве енергије, са 90,1% њене потрошње електричне енергије из обновљивих извора, првенствено хидроенергије. Следи Шведска са 88,1% своје електричне енергије произведене из обновљивих извора, углавном из хидроенергије и енергије ветра. Данска има 79,7%, првенствено од енергије ветра. Земље чланице ЕУ са уделом обновљиве енергије испод 25% укључују Словачку (24,9%), Кипар (24,1%), Мађарску (24,1%), Луксембург (20,5%), Чешку (17,9%) и Малту (10,7%).
